Цитирање је коришћење речи, идеја или ставова других аутора у сопственом раду. Цитирање је нужни део сваког научноистраживачког или стручног рада јер:
- омогућава да се наше истраживање повеже са ранијим истраживањима на том пољу;
- даје кредибилитет нашем раду, јер показује колико смо истраживали и колико познајемо материју о којој пишемо;
- помаже читаоцима нашег рада да се упознају и са другим сродним радовима из одређене области, те наш рад може постати другима значајна смерница.
Цитирање у ширем смислу обухвата
1) дословно навођење туђих речи, када обавезно користимо знакове навода и у напомени (а потом и у библиографији) стављамо име аутора;
2) парафразирање, преношење туђих речи које не мора бити дословно, без употребе знакова навода, али увек уз обавезу да наведемо аутора;
3) резимирање, скраћено, сажето навођење туђих идеја.
Многи електронски сервиси већ имају уграђене алате за уређивање референци, односно пружају могућност да изабране референце преузмемо или прикажемо у неком од најфреквентнијих стилова цитирања. Како то изгледа у пракси, можете погледати у следећој презентацији у којој су наведени примери из Српског цитатног индекса и комерцијалног сервиса као што је EBSCO.
Електронске књиге најчешће нису у pdf формату и није могуће у цитирању навести број странице. У принципу, у тим случајевима углавном се препоручује: 1) да се књига третира као сваки електронски документ за који је неопходно навести веб адресу одакле је преузета или 2) да треба навести поглавље и параграф. На интернету је могуће наћи доста информација и препорука о овој теми.
Стилови цитирања су стандардизовани начини навођења података о ауторима и делима које цитирамо. За ове стандарде углавном постоје објављени приручници које корисници могу да погледају.
Коришћење одређеног стила је ствар опредељења. Најчешће уредништво часописа или зборника истакне који стил аутори треба да користе приликом цитирања литературе. На факултету професори студентима такође могу дати упутства за писање семинарских и других радова у којима се једна од ставки односи на препоручени стил цитирања.
Пошто су стилови углавном настали при организацијама (као АПА стил), често су везани за одређену област, али то не мора бити обавезно. Истина је да се неки стилови чешће користе у одређеним областима, нпр. АПА стил у психологији, МЛА у уметности, књижевности и хуманистичким наукама, АМА у медицини и биолошким наукама, Чикаго у хуманистичким и друштвеним наукама итд.
Који год стил цитирања да изаберемо, најважније је да се он користи доследно, односно да референце које смо навели у фуснотама и библиографији имају истоветан, уједначен начин приказивања података.
Иако постоји много стилова цитирања, у пракси се најчешће срећу само неки од њих. Овде наводимо линкове до асоцијација које су креирале неке од најпознатијих и највише коришћених стилова. Оригинална и интегрална издања упутстава која ова удружења издају, врло често нису у слободном приступу. У одељку "Примери коришћења стилова цитирања" могу се погледати преведена или прилагођена упутства за неке стилове.
На интернету се једноставно могу пронаћи различита прилагођена упутства за најпознатије стилове цитирања. Готово сваки већи универзитет на својим страницама пружа студентима објашњења и смернице како да цитирају литературу. Документи који су овде дати чине само кратак избор корисних извора који пружају практичну помоћ.
На сајту бесплатног цитатног менаџера - Zotero може се наћи преглед и примери стилова који се користе у појединим светским научним часописима. Часописи могу да се претраже по наслову или области. Када се курсор постави на наслов неког часописа, отвориће се екран са примерима цитирања у том часопису.
Као и приликом цитирања других материјала, и код цитирања слика треба водити рачуна о доследности и уједначености без обзира на стил за који смо се определили.
Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" Булевар краља Александра 71, Београд, Србија