Будимпештанску иницијативу за отворени приступ потписали су 2001. научници заговорници слободног приступа научним информацијама. 2003. следи Берлинска декларација (Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanities), која промовише интернет као инструмент глобалног ширења знања. Потписници Берлинске декларације су водећи светски универзитети, научне институције, фондације.
Декларацију је 2011. потписао и Универзитет у Београду.
Декларација сугерише ауторима да своје радове које желе да учине доступним свима поставе у отворени приступ тако што ће их депоновати у институционални или тематски дигитални репозиторијум, заједно са лиценцом - изјавом којом прокламују своје ауторство и дефинишу права корисника радова.
Подршка отвореном приступу подацима и информацијама предвиђена је плановима развоја Европске Уније, како би шири и бржи приступ научним делима и подацима олакшали научницима и привредницима да се ослањају на резултате постигнуте уз коришћење јавних финансија.
Декларације о отвореном приступу
An old tradition and a new technology have converged to make possible an unprecedented public good. The old tradition is the willingness of scientists and scholars to publish the fruits of their research in scholarly journals without payment, for the sake of inquiry and knowledge
An old tradition and a new technology have converged to make possible an unprecedented public good. The old tradition is the willingness of scientists and scholars to publish the fruits of their research in scholarly journals without payment, for the sake of inquiry and knowledge
Традиција и нове технологије су ту да омогуће једно велико јавно добро. Традиција подразумева спремност научника учењака да објаве плодове свог истраживања у научним часописима без плаћања, зарад истраживања и знања. Та нова технологија је интернет. То јавно добро омогућује светску електронску дистрибуцију рецензираних књижевних часописа и потпуно бесплатан и неограничен приступ свим научницима, учењацима, професорима, студентима и другим радозналим умовима. Уклањање препрека ка овој литератури, убрзаће истраживање, обогатити знање...
Из различитих разлога, ова врста слободне и неограничене онлајн доступности, коју називамо отвореним приступом, до сада је била ограничена на свега неколико часописа. Али и у овим ограниченим колекцијама, доста различитих иницијатива је показало да је отворен приступ економски оправдан, да даје читаоцима изванредну способност да пронађу и искористе релевантну литературу, а то даје ауторима и њиховом раду мерљиву видљивост, читаоце као и утицај. Како би обезбедили ове бенефиције за све, позивамо све заинтересоване институције и појединце да помогну да остатак ове литературе буде у отвореном приступу и да уклоне баријере, посебно препреке које се тичу цена. Што више људи се прикључи да се оваква ствар унапреди, пре ћемо уживати у повластицама отвореног приступа.
Литература која би требала да буде слободно доступна онлајн је она коју научници дају свету, не очекујући плату за то. Првенствено, ова категорија обухвата све рецензиране чланке, али укључује и разне прегледе дела, које аутори штампају унапред, пре објављивања званичног дела, јер желе да их поставе онлајн за коментарисање или да упозоре колеге на неке важне закључке до којих су дошли приликом истраживања. Постоји много ступњева и врста за лакши приступ литератури. Под отвореним приступом литератури, мисли се на бесплатну доступност на интернету, дозволу за читање било ког чланка, за његово копирање, дистрибуирање, штампање, претрагу, линковање ка пуном тексту где се тај чланак налази, индексирање, или за било коју другу сврху која је законита, али без финансијских, правних или техничких препрека, осим оних који су везани за сам приступ интернету. Једино ограничење код репродукције и дистрибуције, и једина улога о ауторском праву у овом домену, треба да буде дата аутору, како би имао контролу над својим радом, и право да буде прописно наведен и цитиран.
Како рецензиран часопис треба да буде онлајн доступан и да нема трошкова за читаоце, он ипак кошта у производњи. Било како било, експерименти показују да су укупни трошкови, када говоримо о ширењу информација путем отвореног приступа, знатно нижи од традиционалних облика ширења. Као јако добра шанса да се новац уштеди и прошири обим ширења знања у исто време, данас постоји снажан подстицај за стварање професионалних удружења, универзитета, библиотека, фондација и других, како би прихватили отворен приступ као средство помоћу којег ће остварити своје мисије. Постизање отвореног приступа ће захтевати нове моделе за повраћај трошкова и финансијске механизме, али ће зато бити мањи укупни трошкови дистрибуције и то је разлог да се уверимо да је циљ остварив, а не само жеља за утопијом.
превела Јелена Бановић
