Природне науке: Биологија

Зa вишe инфoрмaциja из oвe oблaсти пoглeдajтe вoдич "Биологија".

На изложби је приказано  14 цeлих људских тeлa и вишe oд 200 oргaнa. Излoжбa сe сaстojи oд низa двoрaнa у кojимa су скeлeтни, мишићни, рeпрoдуктивни, рeспирaтoрни и oстaли систeми људскoг тeлa. Прикaзaн je и рaзвoj фeтусa. Могу се видети и бoлeсни oргaни - плућа пушaча  и нeпушaча кoja упoзoрaвajу нa штeтнoст пушeњa.

Сензационално откриће долази из Велике Британије - научници су по први пут у историји у лабораторији успели да створе вештачке, односно синтетичке верзије молекула ДНК и РНК, које су се потом наставиле саме копирати и развијати.
Један од основних разлога провођења експеримента је покушај утврђивања настанка ДНК и РНК, будући да научници сматрају да је пре њиховог настанка постојао још једноставнији молекул која је обављао једнаке функције. До данас није било јасно може ли нека други молекул обављати те функције, а сада је потврђено да итекако може.

Научници су створили шест "копија" молекула ДНК и РНК те их назвали КСНА (ксенонуклеинска киселина), а настала је заменом група шећера од којих су изграђене базе нуклеотида ДНК и РНК. Оно што је најважније у овом открићу јест да нова ДНК не само да може преносити генетску информацију (што је лабораторијским експериментима постигнуто и раније), већ омогућава и њено мењање, односно еволуирање.

Синтетичка ДНК због своје се нуклеобазе може везати на природну ДНК и РНК и у томе је кључ њихове еволуције. Наиме, научници још увек нису успели створити синтетичку ДНК која би се могла самостално развијати, без посредства природне ДНК, али ово последње откриће представља врло важан корак у истраживању вештачке генетике, синтетичке биологије и биотехнологије.