Репозиторијуми су организоване збирке различитих докумената (књига, чланака слика и др.) у дигиталном облику. Тај материјал је или оригинално настао у дигиталном облику (born digital) или је накнадно дигитализован. Многи репозиторијуми настају процесом самоархивирања који позразумева да аутори сами уносе своје радове (објекте) у систем и описују их стандардизованим метаподацима.
Према врсти материјала, репозиторијуми се могу поделити на тематске и институционалне. Тематски садрже радове из одређене области, док институционални садрже радове који су настали као резултат рада неке установе (нпр. универзитета) или радове који су значајни за њен рад.
Шта репозиторијуме разликује од других видова интернет издаваштва?
Многи репозиторијуми (који се заснивају на принципу самоархивирања) омогућавају да се јавности изложи, односно да се публикује чак и необјављени материјал (нацрти, скице, планови). Са становишта репозиторијума, важно је само да документ (објекат) буде у дигиталном облику и у одговарајућем формату. На тај начин репозиторијуми значајно доприносе размени знања и интензивирању научне комуникацији, што је веома драгоцено нарочито у неразвијенијим земљама у којима нема довољно средстава да се плати приступ до часописа комерцијалних уздавача. Иако репозиторијуми могу бити и комерцијални, већина се налази у отвореном приступу, омогућавајући тако да великом броју корисника буду доступне најновије научне информације.
Велики број издавача (90%) дозвољава да аутори препринте прихваћене за објављивање у њиховим часописима поставе у дигиталне репозиторијуме својих институција или међународне тематске репозиторијуме. Каква је политика појединих комерцијалних издавача може се погледати на сајту Sherpa/Romeo (Securing a Hybrid Environment for Research Preservation and Access/Rights Metadata for Open Archiving).
Дигитални репозиторијум PHAIDRA je систeм зa пoхрaњивaњe и упрaвљaњe дигитaлним oбjeктимa. Oн oмoгућaвa нaстaвницимa и сaрaдницимa унивeрзитeтa у Србији (Београду, Нишу и Крагујевцу) дa свoje нaучнe рaдoвe, публикaциje и другa дoкумeнтa сaми унeсу у систeм гдe ћe бити трajнo aрхивирaни. У систeму мoгу бити дeпoнoвaни нeпубликoвaни и публикoвaни рaдoви, уз пoтпунo пoштoвaњe aутoрских прaвa. Moгућe je пoхрaњивaњe и дoкумeнaтa вaжних зa нaстaвни, нaучни, aдминистрaтивни и oргaнизaциoни рaд нa унивeрзитeту, и рaзличитих врстa дигитaлних oбjeкaтa: сликa, тoнских дoкумeнaтa, видeo зaписa, линкoвa итд. Oбjeкти су oписaни стaндaрдизoвaним мeтaпoдaцимa и прeтрaживи пo свим пoљимa.
Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" Булевар краља Александра 71, Београд, Србија